Internet vesti i desavanja

Najnovije vesti o tehnološkim dešavanjima i dostignućima.

(0 votes)

Sistem automatske protivgradne zaštite za plodne useve

May 22, 2019

Protivgradna raketa je osnova zaštite od grada koja se u Srbiji primenjuje više decenija i na način kojim se, kako to pokazuju naučni radovi, postiže zaštita od grada sa stopom efikasnosti

od 63% pa do čak i 79% po nekim autorima.

Davno okrečena blatarica, nadomak Valjeva u živopisnim brežuljcima, pod svoje četiri vode čuva i neguje tradiciju domaćinstva već više vekova. Tradiciju ove kućice u selu Blizonje ne čine samo kultura, istorijska sećanja i uobičajene navike srpskog sela. Stub ove porodice i kuće je i dalje vitalni deda Rade, a njegov naslednik Mitar otac je troje slatke dečice rešen da ostane na selu. Deda Rade je i ove godine palio slavsku sveću za Đurđevdan, ali će jednu drugu svetu i zaštitničku dužnost predati sinu. To je dužnost strelca na protivgradnoj stanici koja pripada radarskom centru Valjevo, odakle se od grada štite Mačvanski i Kolubarski okrug.

Ipak, 2019. godina je za Radeta i Mitra u primopredaji značila više od prelaska znanja i rukovanja protivgradnim raketama s koleno na koleno. Od ove godine u Srbiji je, počevši upravo s radarskim centrom Valjevo, započela automatizacija upravljanja modernizovanim lanserima protivgradnih raketa.

Grad ne bira…

Bitno je napomenuti da je lansiranje protivgradnih raketa jedna od tri tehnike za unos reagensa u oblake, a da su preostale dve avioni i prizemni generatori. Iako je avionski način zasejavanja stručno potpuno opravdan, njegova primena se ne preporučuje na teritoriji Republike Srbije zbog orografije i, prema raspoloživim podacima iz stručne literature, daje efikasnost do oko 50%. Zasejavanje generatorima s tla ima najmanje utvrđenu stručnu opravdanost i posebno je diskutabilno u ravničarskim oblastima, što čini trećinu Srbije.

Pod pojmom zasejavanja reagensa, u stvari se krije suština načina borbe s prirodom, a ta borba je, po pokazateljima Svetske meteorološke organizacije, od 70-ih godina prošlog veka četiri-pet puta veća, to jest toliko su postale učestalije gradonosne nepogode i toliko se povećala šteta od grada. Očigledno je da nam priroda uzvraća udarac i da su to posledice globalnog zagrevanja i uopšte lošeg uticaja ljudskog faktora na klimu. Čovek nema kapacitet i snagu da se ovakvim nepogodama suprotstavi potpuno uspešno, to jest nikakve šanse da spreči grad nakon formiranja gradonosnog oblaka. U suštini procesa te borbe je jedna vrsta „preventive u poslednjem času” jer je energija koju nosi jedan oblak pun formiranih gradonosnih padavina tolika da bi za njenu neutralizaciju doslovno bila potrebna prosečna hidrogenska bomba.

Odgovor ne leži u sirovoj snazi, već u svojevrsnoj manipulaciji prirodnim procesom kristalizacije i potpomaganjem u tome da se formira daleko više ledenih jezgara. Jedan oblak u kome, usled takvih trenutnih meteoroloških faktura, u svakom kubnom metru zapremine postoji nekada i samo jedno gradonosno jezgro, čovek „napada” reagensom, srebro-jodidom koji unosi dodatnih i 10^16 veštačkih jezgara.

Srebro-jodid je kao reagens pogodan jer je njegova kristalna rešetka veoma slična kristalnoj rešetki leda. Tako se stvara veštačka konkurencija usled koje se mali broj postojećih jezgara ne povećava (zapreminom, tj. masom i prečnikom) od kondenzovane vodene pare, već se ta vodena para veže za veliki broj veštački unetih jezgara. Kao uspešan rezultat dejstva, u kubnom metru se umesto jednog prirodno generisanog jezgra pojavi deset jezgara koja dele istu zapreminu vodene pare, što znači 10 ^ 3 = 1000 puta manji prečnik formiranog ledenog jezgra (da se podsetimo matematike, ako loptu određene zapremine podelimo na 10 lopti iste zapremine, prečnik novih lopti je 1000 puta manji od prečnika velike lopte). Takve strukture, tj. takav veći broj manjih struktura, najčešće se istope pre nego što padne na zemlju i imamo samo kišu ili eventualno sitan grad, sugradicu veličine pirinča.

Važno je vreme

Da bi ovaj koncept dejstva bio uspešan, ta preventiva ne sme biti preuranjena, a pogotovo kasniti. Vremenski okvir zapažanja, odlučivanja i dejstva meri se minutama.Proces se vodi iz radarskih centara, kojih u Srbiji ima 13 i koji skupljaju podatke sa meteoroloških radara u stalnom dežurstvu osoblja tokom sezone odbrane od grada. Posada radarskog centra uočava na radaru sumnjive oblike i dalje se oslanjajući na HASIS (Hail Suppression System) softver detektuje oblačne forme koje imaju potencijal za nastanak nepogode. Kroz isti sistem se na bazi podataka o oblaku koji uključuju 3D presek, podatke o temperaturi, brzini i pravcu kretanja, dimenziji određuje meta. Primenom IT tehnologija dobija se lista preporučenih stanica s kojih je moguće dejstvo po označenoj meti. Parametri dejstva određeni su dometom rakete, azimutom i elevacijom. Pre konačne odluke, posada radarskog centra kontaktira s kontrolom leta i utvrđuje mogućnost dejstva po kvadrantima kontrole i eventualno vrši usklađivanje parametara dejstva u skladu s time da li neka protivgradna stanica u datom trenutku pripada kvadrantu teritorije preko kog je predviđen prelet aviona.

Suština modernizacije sistema koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovelo s Republičkim hidrometeorološkim zavodom 2019. godine na prvom radarskom centru u Srbiji, jeste u poslednjoj karici ovog procesa, a to je prenos pomenutih parametara dejstva do lansera, to jest upućivanje rakete u skladu s tim parametrima. Klasičnim sistemom ovi podaci prenose se radio-vezom dežurnim strelcima koji po dobijanju parametara, po često jako teškim meteorološkim uslovima, postavljaju rakete na stari tip lansera, usmeravaju lanser u pogledu azimuta i elevacije i nakon zauzimanja položaja iza zaklona ispaljuju raketu. U slučajevima da je potrebno sa iste lokacije ispaliti više raketa, ovaj proces ponavljaju uz promenu parametara ili bez nje. Izveštaj o dejstvu dostavljaju radio-vezom i dežurna posada po dobijanju usmenih informacija prati promene na oblačnim strukturama kako bi se uverila u uspešnost i eventualno nastavila dejstva.

Novouspostavljenim sistemom je između modernizovanih lansera i radarskog centra direktno i posredno preko čvorišta (repetitora) uspostavljena profesionalna wireless veza u spektru 5.725-5.875 MHz. Celokupan telekomunikacioni sistem je spolja „nevidljiv” i nema izlaz na Internet, uz maksimalne mere sigurnosti na bežičnim linkovima. Kroz istu mrežu obezbeđen je i video-nadzor nad stanicama kojim se, pored osnovne uloge zaštite imovine, vrši i snimanje i naknadna analiza dejstava.

Video-nadzor zamenjuje „teren”

Uvođenjem automatizovanih protivgradnih stanica u sistem odbrane od grada dobili smo napunjene automatske lansere koji garantuju 24-časovnu pripravnost za dejstvo. Strelci ih sada samo dopune posle eventualnog dejstva. Nadogradnja informacionog sistema omogućila je da se komanda za dejstvo izdaje sinhronizovano za više protivgradnih stanica istovremeno. U opciji dejstva s tri stanice, ranije je sukcesivno izdavanje komandi strelcima dovodilo do toga da se oblak pomeri i 900 metara dok treći strelac dobije komandu, a automatizovane protivgradne stanice dejstvuju u istom momentu!

Osoblje RC putem video-nadzora prati dejstvo i jasno vidi zauzimanje zadatog azimuta i elevacije (nišanjenje). Video-nadzor takođe nedvosmisleno pokazuje da je došlo do dejstva, kada se tačno to desilo pa je i moguća analiza rezultata dejstva praćenjem radarske slike. Poseban informacioni sistem automatski arhivira video-snimak svakog dejstva svake stanice. U slučaju neispaljenja rakete na određenoj stanici, moguće je odmah dati komandu za dejstvo druge rakete u istom lanseru na stanici, to jest nema desetominutnog zastoja koji je bio bezbedonosna mera u slučaju kada se strelac nalazi na poligonu.

I tako nakon što je deda Rade decenijama štitio useve i imovinu Kolubarskog i Mačvanskog okruga, i njegov sin Mitar ostaje posvećene tom poslu , ali će on u tome biti uspešniji zahvaljujući novim tehnologijama, kroz koje mu država vraća deo njegovih zasluga, obezbeđujući mu pouzdaniji, precizniji rad, veću efikasnost i sigurnost. Dodatnu vrednost društvu donosi činjenica da će nove generacije biti ne samo uspešnije u svom poslu, već će proširiti svoja znanja i ući u nove digitalne tokove usavršavanja. Automatizacija sistema protivgradne zaštite je jedan od najupečatljivijih primera integracije IT tehnologija u poljoprivredi kao načina borbe sa klimatskim promenama

Autor: Damir Dedić, saradnik za IT, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Facebook komentari:

Podelite s prijateljima

Možda će vas zanimati:

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.